Vijesti

Zašto je akvaplaning opasan?

Taj tanak sloj vode pravi razliku da li će vaše gume prianjati na površinu puta ili će automobil izgubiti kontakt sa površinom puta i nekontrolisano proklizati. Što je voda dublja a brzina veća – veća je i mogućnost akvaplaninga. Bez kontakta sa površinom puta, ne možete da kočite niti da upravljate.

Koji faktori doprinose akvaplaningu?

• - Neprilagođena brzina najviše utiče na akvaplaning, jer gume jednostavno nemaju vremena da sprovedu vodu kroz kanale gazećeg sloja, pa se odignu od površine.
• - Dizajn šare gazećeg sloja. Neke gume imaju jednostavno bolji dizajn šare gazećeg sloja i mnogo efikasnije kanališu vodu.
• - Dimenzija gume. Veličina kontaktne površine takođe ima direktan uticaj na rizik od akvaplaninga. Što je kontaktna površina gume veća – manja je mogućnost pojave akvaplaniga.
• - Dubina šare gazećeg sloja. Kako se gume troše, dubina šare gazećeg sloja se smanjuje, ostavljajući manje prostora za raspršivanje vode.
• - Pritisak u gumama. Ukoliko su gume previse ili premalo napumpane povećava se rizik od pojave akvaplaninga.
• - Dubina vode. Što je voda dublja, gumama će biti teže da održe kontakt sa površinom puta.
• - Sastav vode. Faktori kao što su ulje, prašina, so i temperatura utiču na gustinu vode.
• - Pogon vozila. U određenim situacijama, vozila sa pogonom na sva 4 točka imaju veći rizik od akvaplaninga u odnosu na vozila sa pogonom na 2 točka.
• - Težina vozila. Što je vozilo lakše, veći je rizik od akvaplaninga.
• - Uslovi na površini puta. Veći je rizik od akvaplaninga na glatkom nego na hrapavom putu.
   

 

Kako da znate da se dešava?
Kada vasi pogonski točkovi izgube kontakt sa podlogom, primijetićete veći broj obrtaja i netačno očitavanje brzine na brzinomjeru kada točkovi počnu da proklizavaju.

Ako vozite kroz krivinu i prednji točkovi počnu da gube kontant sa podlogom, vaše vozilo će početi da zanosi ka spoljašnjoj strani krivine. Ukoliko zadnji točkovi izgube kontakt, proklizaćete sa strane. Ako sva četiri točka izgube kontakt sa podlogom , vozilo će klizati pravolinijski. Ukoliko u tom trenutku skrećete, vozilo će proklizati sa spoljašnje strane krivine. U trenutku kada gume povrate kontakt, možete osjetiti iznenadan trzaj u pravcu u kome su gume okrenute.

Kada se najčešće dešava akvaplaning?
Rizik od akvaplaninga je najveći kada vozite kroz lokve ili kroz stajaću vodu. Nije uvijek lako procijeniti koliko je lokva duboka pa je najbolje smanjiti brzinu ukoliko je bilo dosta padavina.

Lokve se najčešće formiraju na stranama puta, duž ivičnjaka. Savjetujemo vam da, ukoliko  je bilo obilnijih padavina, vozite bliže sredini puta.

Vozite po tragovima guma koje su ostavila vozila prije vas, jer su njihove gume već raspršile dosta vode sa površine puta.

Zašto elektronski system stabilnosti ne sprečava akvaplaning?

Elektronski system stabilnosti funkcioniše jedino kada gume imaju kontakt sa podlogom. 

Imajte na umu da nikada ne treba da koristite tempomat ( cruise control) kada vozite po mokrom putu ili po putu prekrivenom ledom, jer je neophodno da lagano smanjujete brzinu ručno.